JOAKIMOVI DANI

Scena Joakim Vujić Knjaževsko-srpskog teatra, predstava autora Miloša Crnjanskog u režiji Pjer Valter Polica. Premijerno je izvedena 14. maja 2007. godine na JoakimFestu i dobila Joakimovu nagradu za najbolju predstavu Festivala, Joakimovu nagradu za glumu su dobili Mirko Babić i Miodrag Pejković, Joakimovu nagradu za režiju Pjer Valter Polic, Joakimovu nagradu za kostim Jelena Jovanović, Diplomu za glumačko ostvarenje Aleksandar Milojević.
Repertoar Knjaževsko-srpskog teatra.

Familija Isakovič, a naročito Pavle, iako su i onakve, nemecke, knjige sricali, voleli su sve što je sveto, nadzemaljsko, čudnovato. A čuda najviše. Iako je Pavle bio uzeo trideset i osmu, stasit, rmpalija, on je, kao i njegovi bratenci, bio detinjast, nežan prema ženama, a željan nekog lepšeg života, nego što su ga imali. Radoznalost, za čuda, i svetitelje, za sve što je natprirodno, mešala se u tih grubih, jedva pismenih, oholih, oficira, u svakidašnjem životu, kao što se u njih, u pravoslavlje, sujeverje mešalo. Verovali su da se mati, kad ugleda mrtve sinove, može, od bola, raspući. Iako je taj svet iza ambara svršavao nuždu – i žene – svi su oni bili željni nekih, dirljivih, ljubavi, dobrote kod ljudi, a kad su voleli, voleli su i u grobu. Kao što su, za lepu burmuticu, u emalju, ili lepa dugmeta, za lep, vijenski kamuzil, za neki pojas od srebra i sedefa, za bečke, mirisave, sapune, davali, sve, iz džepa, tako su i za ljubljenu ženu, kad bi se zaneli, bili gotovi da život dadu.
( SEOBE Miloš Crnjanski)