Kultura dijaloga – U kojoj meri internet može biti štetan?

Dolazak Interneta je u velikoj meri promenio dosadašnji način pristupa i pretraživanja informacija. Vesti putuju brže nego ikada, o njima se raspravlja na mnogobrojnim forumima u kojima je pravo glasa dato svakome ko želi da se uključi. Pretraga putem Google-a i Wikipedie koristi se kao polazna tačka za većinu istraživanja. Mišljenja i stavovi formiraju se na osnovu online podataka, koji ne moraju uvek biti tačni. Kontakti sa drugima sve više se održavaju putem online društvenih mreža.

Da li je to dovelo do prevazilaženja davno definisane potrebe za privatnošću? Da li smo postali toliko sigurni u sopstvene izbore i mogućnosti da ih promovišemo čak i online, ili smo se, zapravo, udaljili jedni od drugih toliko da je postalo nevažno šta ko misli i ko se kako predstavlja?

Istraživanja pokazuju da odrasli na mreži provedu 13 sati nedeljno, tinejdžeri čak 31 sat. Podeljena su mišljenja oko kvaliteta vremena koje se na ovaj način troši. Da li su novi životni koncepti koje smo uz Internet prihvatili uticali i više nego što su studije mogle da predvide? Da li je potrebno nešto promeniti?