VAJL ZA GROŠ (Scenski događaj)

Сценски догађај ,,Вајл за грош’’ биће одржан у оквиру променадних концерата Центра за музику Задужбине Илије М. Коларца у недељу, 19. априла, са почетком у 11 часова. Тематски програм посвећен делу Курта Вајла (Kurt Weill, 1900-1950), кроз серију композиција и адаптиран говорни текст у извођењу Тијане Ђуричић, сопранистице и Ирине Наумовске, пијанисткиње, те специјалних атмосфера сценске дизајнерке, Миjе Давид, има за циљ представљање познатих, али и неизвођених дела овог аутора.
Курт Вајл је у првој половини 20. века направио презначење које до данас осваја публику широм света убедљивошћу, реалистичношћу, моћи поистовећивања и активизмом друшвено актуелних тема. Овим догађајем извођачи желе да још једном оживе близак дух људске природе у различитим животним искушењима и могуће искрене реакције које лако могу да инспиришу слушаоце/гледаоце на дубљу контемплацију кроз уживање и наизглед лакоћу. Уз слушљиве валцере и танга, дивне мелодије, авангардне хармоније и веома ангажован текст на француском, енглеском и немачком, уметнице се обраћају публици свих узраста подсећајући их на свакодневне изазове и ванвременска надања.

Курт Вајл је у првој половини 20. века направио презначење које до данас осваја публику широм света убедљивошћу, реалистичношћу, моћи поистовећивања и активизмом друшвено актуелних тема. Овим догађајем извођачи желе да још једном оживе близак дух људске природе у различитим животним искушењима и могуће искрене реакције које лако могу да инспиришу слушаоце/гледаоце на дубљу контемплацију кроз уживање и наизглед лакоћу. Уз слушљиве валцере и танга, дивне мелодије, авангардне хармоније и веома ангажован текст француском, енглеском и немачком, уметнице се обраћају публици свих узраста подсећајући их на свакодневне изазове и ванвременска надања.

Омаж животу и делу Курта Вајла, сценски догађај ,,Вајл за грош“ кроз променаду атомосфера, хармонија и текстова великана 20. века, цинизмом, контрастима, критикама и актуелношћу проводи слушаоца/гледаоца кроз веома различите развојне фазе овог изванредног уметника. Од ране фазе када је Вајл, као јеврејски Немац најпопуларнији инајзначајнији композитор Вајмарске Републике (1919-1957), преко паришких дана у којима осим раздора (са супругом и са најближим сарадником Брехтом), долази до наизглед бајковите Америке у којој постаје славан, али не и утицајан (увек остајући на ободима музичког естаблишмента до смрти 1950. одбијано му је чланство у Америчкој академији уметности и књижевности). Иако дела која су настајала након сарадње са Брехтом нису била толико директно политичка, она су и даље ангажована и пуна критика неоснованог оптимизма “америчког начина живота”, борби против проблема неједнаке расподеле богатства, сегрегације, и ефеката индустријализације на свакодневни живот породица. Vајл је уживао у потпуној контроли над драматуршлом структуром својих дела да би тиме повећавао снагу и друштвени значај музике коју је компоновао. Отоврена питања идеологија, политике и моћи музике као да су свакодневно опседала Вајла. Композитор, никада није заборавио своје корене, и за разлику од многих других емиграната који су се борили да умање своје јеврејство, био је један од првих који је скренуо пажњу на Холокауст и неопходност подизања свести јавности о страдању европских Јевреја.

Програм сценског догађаја Вајл за грош управо је обликован да представи све фазе рада Курта Вајла, са посебним акцентом на лиминална поља пресецања утицаја (дела настала пред сам одлазак из Немачке, дела настала током боравка у Паризу и непосредно по доласку у Америку). Тако се транспарентно тематски, стилски и хармонски уочавају интертекстуална преклапања свега оного што би Вајл назвао “живот” у трајању од само 60 минута.

ПРОГРАМ

1. Berlin im Licht (1928), текст: Kurt Weill
2. Und was bekam des Soldaten Weib? (1942), текст: Bertolt Brecht
3. Nanna’s Lied (1929), текст: Bertolt Brecht
4. Die Muschel von Margate: Petroleum Song (1928), тескт: Felix Gasbarra

---

5. Je ne t’aime pas (1934), текст: Maurice Magre
6. Complainte de la Seine (1934), текст: Maurice Magre
7. Youkali (1934), текст: Roger Fernay

---

8. Der Abschiedsbrief (1933), текст: Erich Kästner 9. Es regnet (1933), текст: Jean Cocteau

10. Das Lied von den braunen Inseln (1928), текст: Lion Feuchtwanger

---

11. Buddy on the Nightshift (1942), текст: Oscar Hammerstein
12. Schickelgruber (1942), текст: Howard Dietz
13. Speak Low (1943) текст: Ogden Nash
14. I am a stranger here myself (1943) текст: Ogden Nash

БИОГРАФИЈЕ

Тијана Ђуричић, сопран, рођена је 1983. године у Београду. Уписала је Факултет музичке уметности 2005. и у наредне две године са проф. Николом Китановским интензивно изграђивала вокалну технику и музички израз. Дипломирала је у класи проф. Радмиле Бакочевић на ФИЛУМ-у. Освојила је прве награде на Републичком такмичењу и такмичењима: Војислав Вучковић, Лаза Јовановић и Никола Цвејић. Дебитовала је новембра 2009. године у улози Станке (Cтанислав Бинички: На уранку) у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. Концертирала је интензивно (70 самосталних и 100 заједничких концерата) у Србији, региону, Италији, Француској, Немачкој и Јапану. Поред пројеката Шуман и његови двојници, Хајдн у Лондону, Етернал Пучини, КИБОУ, Савремена музика Србије и Јапана, Позориште на градилишту, представила је српску савремену музику премијерно изводећи дела младих аутора у оквиру пројекта Земаљски круг Србије почетком 2013. у Токију и Нагоји. Заједничким пројектом са Андријом Павловићем, Walking Clothes, наступиће у Националној поставци Прашког квадријенала у јуну 2015. године. Дискографски опус започела је снимком дела Ђуре Живковића I shall contemplate за сопран и камерни оркестар 2011. године. Чланица је Удружења музичких уметника Србије. http://tijanadjuricic.wix.com/tijanasoprano

Ирина Наумовска рођена је 1983. у Скопљу где је завршила нижу и средњу музичку школу у класи проф. Пожарицкаје Пејсахове.Дипломирала је на ФМУ у Београду 2006, завршила специјалистичке 2007. и докторске студије 2014. у класи проф. Јокут Михаиловић. Током школовања посећивала је семинаре, мајсторске курсеве и сарађивала са професорима и уметницима: Ари Варди, Хироко Накамура, Мишел Броф, Владимир Вијардо, Наум Штаркман, Павел Нерсесјан, Ноел Флорес, Мати Раекалио, Лори Симс, Арбо Валдма и др. Ирина Наумовска наступала је на концертима, такмичењима и завршним концертима мастер класа у Француској, Малезији (Куала Лумпур и Пинанг), Америци, Јапану, Италији, Грчкој, Бугарској, Швајцарској, Шведској, Русији, Аустрији, Португалу, Шпанији, Чешкој, Немачкој, Мароку, Србији и др. Освојила је 7 међународних првих и других награда. Добитница је 7 првих награда на државним такмичењима у Македонији, а наступала је на међународним фестивалима у Италији,Охриду, Португалу, Скопљу, Аустрији; Немачкој и Јапану. Наступала је са Македонском Филхармонијом, Швајцарским симфонијским оркестром Камерата Швајц, Аустријским симфонијским оркестром Концертферајнигунг. Реализовала је аудио и видео записе у Малезији, Мароку, Македонији, Швајцарској и Аустрији. Чланица је Клавирске дуо асоцијације у Токију, Јапан.

Миа Давид (Београд, 1974) је архитекта, сценограф и кустос. Бави се савременом визуеном уметношћу, сценским уметностима и менаџментом у култури. Дипломирала је на Архитектонском факултету у Београду, а магистрирала и докторирала на Групи за Сценски дизајн Универзитета уметности у Београду. Била је партнер у архитектонским студијима ДСЗ и Блок. Била је оснивач и главни и одговорни уредник магазина Кварт, и један је од оснивача невладине организације Блокови. Била ја аутор емисије „Живот као такав“ на радију Б92 која је емитована две године. Радила је као предавач на Факултету драмских уметности у Београду. Члан је Инжењерске коморе Србије, Друштва архитеката Београда, НУНС-а и ИКТ (независна кустоска мрежа). Аутор је великог броја изведених пројеката из области архитектуре, дизајна, сценографије и уметности, као и новинских текстова објављених у различитим медијима. Излагала је у Берлину, Њујорку, Бечу, Рену, Сарајеву, Загребу, Љубљани, Франкфурту, Москви, Риму, Венецији, Прагу, и другим градовима. Кустос је и један од аутора представљања Србије на Прашком квадријеналу у области архитектуре (2011). Кустос је националног наступа Србије на Прашком квадријеналу 2015. Од 2010. до 2014. године радила је као вршилац дужности директора Културног центра Београда. Ради као уметнички директор Хартефакт фонда. Предаје предемте из области сценског дизајна, као и савремене архитектуре, уметности и културе.